Peščanika
петак, 26. новембар 2010.
Srbija Ante Portas
26.11.2010 - 12:25
Srbija Ante Portas
Nije mala, nije mala, uvek ratovala
Piše: Svetlana Lukić
Veličina slova:
Photo: www.zbrka.com
Uz crkvu i vojsku, Ceca Ražnatović je najpopularnija srpska institucija. Ona je spoj svega što mladi i stari Srbi vole: lepa, bogata, silikonski nadarena, udovica ratnog komandanta Željka, prijateljica pripadnika žestokih momaka iz zemunskog klana, šefica FK Obilić koji fudbalere prodaje kao belo roblje, velika Srpkinja koja peva na mitinzima i svadbama koje organizuju Palma, Dodik, Velja Ilić, Koštunica, žrtva operacije Sablja zbog koje je bila utamničena na pravdi boga, i nadasve to je prava pravoslavka kojoj krst skoro erotski klizi u klividž, koja zajedno sa narkodilerom Kristijanom Golubovićem pred demostrantima sa cedulje čita Oče naš
Broj 1244 je broj koji zna svako dete u Srbiji, to je broj Rezolucije UN na koji se pozivamo kad god nam želje nadmašuju moći; sada treba zapamtiti drugi broj – 2483, ili 24-83, kako god nam je lakše da zapamtimo. To je broj pitanja u upitniku koji nam je pre neki dan poslala EU. Na osnovu odgovora koje budemo dali, oni će proceniti da li smo spremni za sledeći korak ka Briselu. Iako potpredsednik vlade za evropske integracije, čovek zadužen za klovnovske poslove i klovnovske izjave, Božidar Đelić, tvrdi da smo već spremili 90 odsto odgovora, ostaje nejasno da li su odgovori davani imajući u vidu Srbiju iz preambule Ustava ili Srbiju do Merdara. Šefica kancelarije za pridruživanje EU, Milica Delević, reče juče da ćemo na pitanja odgovarati u skladu sa Ustavom, to jest tretiraćemo Kosovo kao svoju teritoriju. Dobro, ništa pametnije se nije ni moglo smisliti kao odgovor, kada smo tako dugo i glupo ponavljali mantru iz preambule rođene u glavi Vojislava Koštunice, koja je onda iskočila iz nje i uskočila u prazni prostor mozga Borisa Tadića koji je taj Ustav prisvojio kao svoje čedo.
PITANJA BEZ ODGOVORA: Ako stvarno budemo odgovarali u skladu sa ustavom, onda će nam reći – sedi, jedan. Iako se formalno ovim upitnikom Kosovo tretira statusno neutralno, traže se odgovori za Srbiju bez Kosova. Čak i da hoćemo da se pravimo ludi i da dajemo odgovore uzimajući u obzir Kosovo, to neće moći. Na primer, jedno od pitanja glasi – koliko korisnika interneta ima u vašoj zemlji? Otkud mi znamo koliko stanovnika Kosova ima internet. Ili – koliki vam je bio uvoz, a koliki izvoz – mi ne znamo ni koliki su naš uvoz i izvoz, a kamoli koliko je Priština trgovala sa Tiranom, Hrvatskom ili Crnom Gorom.
Pa kako ćemo preseći naš Gordijev čvor sa Kosovom kao srpskim Jerusalimom i Briselom kao srpskim Eldoradom? Rešićemo to pitanje kao i obično – lako i elegantno: za unutrašnju upotrebu ćemo pričati da upitnik ispunjavamo u skladu sa Ustavom, a na pitanja ćemo odgovarati protivno Ustavu, odnosno u skladu sa realnošću.
Merna jedinica pravne sigurnosti: Nata Mesarević
Photo: www.rts.rs
NATA, LDP IKONA: Mnoga od pitanja iz ovog upitnika su tipska, na ista su odgovarali Hrvati, Albanci, Crnogorci, ali neka su i specifična, i tu ne mislim samo na saradnju sa Haškim sudom, nego i na neprijatna pitanja o čuvenoj reformi pravosuđa. Takozvani predsednik vlade Mirko Cvetković je ogovarajući na poslaničko pitanje – šta će Vlada učiniti kako bi otklonila tolike nepravilnosti u pravosuđu, rekao: sve će učiniti. Inače, zanimljivo je ko je to prekorno pitanje postavio Cvetkoviću, niko drugi do Čedomir Jovanović koji je u avgustu dramatično pozvao Vladu i parlament da od politički motivisanih napada pod hitno zaštite one koji su tu reformu sproveli – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, posebno naglašavajući da je LDP podržao reformu i zbog toga što ju je sprovela osoba, a osoba je Nata Mesarović, koja je, kako kažu, imala hrabrosti da osudi ubice Zorana Đinđića. Neprijatno je kada najgrađanskija, najevropskija, najliberalnija i sve naj-naj partija, ima potrebu da javno hvali jednog sudiju zato što je osudila ubice i da joj to uzima kao olakšavajuću okolnost za to što je vodila reformu pravosuđa zbog koje sada moramo da se pravdamo EU.
SNEŽANA I PATULJCI: Nesrećna ministarka pravde Snežana Malović, kada je dobila packe iz Evrope, malo se ućutala, ali kad god progovori, ne propušta priliku da brani reformu pravosuđa. Pošto je gluposti teško braniti, a da ne ispadneš i sam glup, ona sve češće nesuvislo spaja stvari koje su po definiciji kontradiktorne. Evo, pre neki dan nam je ministarka otkrila da je, kako je rekla, zgrožena činjenicom da postupak protiv Svetlane Ražnatović traje punih sedam godina, i da su takve stvari, kako je rekla, bile razlog što se krenulo u reformu pravosuđa. Prvo, od tih sedam dugih godina, ona je ministarka tek dve i po, drugo, ako je reforma dobra, kako to da reformisano tužilaštvo nije tražilo da se gospođi Ražnatović oduzmu putne isprave, a ne da nam iz Skoplja poručuje da je žrtva medijskog linča, i kako to da tužilaštvo nije tražilo privremenu zaplenu imovine Arkanove udovice, Dačićeve prijateljice, Koštuničine pevačice, Palmine i Veljine ljubimice i Dodikove mezimice.
Photomontage: Instruktor
A možda sve ovo pričamo bez veze, jer možda ta optužnica i ne postoji, ili postoji samo kao zvečka za narod i kao povod da kandidatkinja za potpredsednicu DS Nada Kolundžija, između dve posete frizeru kaže – isključena je svaka mogućnost da oni koji su prekršili zakon budu pošteđeni odgovornosti. Tačka.
CECA NACIONALE: Uz crkvu i vojsku, Ceca je najpopularnija srpska institucija. Ona je spoj svega što mladi i stari Srbi vole: lepa, bogata, silikonski nadarena, udovica ratnog komandanta Željka, prijateljica pripadnika žestokih momaka iz zemunskog klana, šefica FK Obilić koji fudbalere prodaje kao belo roblje, velika Srpkinja koja peva na mitinzima i svadbama koje organizuju Palma, Dodik, Velja Ilić, Koštunica, žrtva operacije Sablja zbog koje je bila utamničena na pravdi boga, i nadasve to je prava pravoslavka kojoj krst skoro erotski klizi u klividž, koja zajedno sa narkodilerom Kristijanom Golubovićem pred demostrantima sa cedulje čita Oče naš. Naravno da nije lako uhapsiti instituciju, a možda i ne treba; zamislite još tu sramotu da neko zapreti da će izaći iz Vlade i da zbog te sestre imamo prevremene izbore. Znam da ne zvuči demokratski i pravno korektno i da to ne treba reći, ali ću reći: ako za sedam godina nisu mogli ili nisu hteli da je, zajedno sa sestrom, kumom i ostalim svatovima, smeste u zatvor – ne treba ni sada.
Kao što ne treba više da nas ponižavaju ponovnim početkom suđenja ljudima koji su pre skoro 10 godina ometali hapšenje Slobodana Miloševića. Pri tome se vojvoda Siniša Vučinić, kojem je Koštuničina pravna država dala milionsku odštetu zato što je bio uhapšen za vreme Sablje, nije na suđenju ni pojavio, a Bogoljub Bjelica se branio ćutanjem. Koliko sam razumela, ukoliko presuda ne bude doneta u naredna četiri meseca, a to je skoro izvesno, ovo suđenje bi moglo biti prekinuto zbog zastarevanja. I logično je da će da zastari, jer je zastarela i krivica partijskih drugova i šefova Bogoljuba Bjelice, koji su od Tadića dobili indulgenciju i sada sede u Vladi i zapomažu za još dva mandata da bi Mrkonjić završio koridor 10, a Ivica Dačić nas uveo u Evropsku uniju.
VERA I PARE: Ako ne računamo Cecu, dve apsolutno najuvaženije institucije međ Srbima su crkva i vojska. Logično je očekivati da će posle ovih čupanja za bradu, povlačenja za mantiju i otimanja za episkopski štap, pasti popularnost SPC, verovatno i hoće, jer se radi i o parama koje je bivši vladika Artemije pokrao, a ljudi su ovde postali skoro isključivo osetljivi na novac. Pa i ode koje su pevane pokojnom patrijarhu Pavlu uglavnom su počinjale i završavale se divljenjem što je sam sebi pravio cipele, vozio se trolejbusom i gasio svetla po patrijaršiji štedeći struju. To je bilo mnogo važnije nego činjenica da je bio na čelu crkve u jednom od najsramnijih perioda u njenoj istoriji. Neću da pominjem kako potrese u crkvi i pad njene popularnosti među građanima nije izazvala ni pedofilija, ni brutalno mešanje u državne poslove, ni anatemisanje homoseksualaca…
Nebeski duh, zemaljske pare: Eksperti za finansije
Photo: Dragan Kujundžić
I ja ću se za trenutak vratiti na pare, ali pri tome ne mislim ni da je glavni krivac Artemije sa novcem u grčkim bankama, ni Kačavenda čiji je vladičanski dvorac u Bosni takav da bi i Milanka Karić uzdisala za svakim komadom nameštaja, ni Nikanor i ostali božji izaslanici u Srbiji. Glavni krivac je država. Zašto, pa zato što je potpuno jasno da je sav taj novac kojim raspolaže crkva, novac koji je dobila od države. Za sada nema indicija da je Sveti Petar osnovao kovnicu novca koju kroz milenijume, koristeći sveti duh kao poštara, šalje dinare na eparhijske račune. Svaki put kada je crkvi davan novac, na svetogrđe od pitanja – a kako država zna da li je novac trošen namenski ili ne, ministri vera su bez trunke zadrške govorili: ne, država ne kontroliše kako se taj novac troši, mi imamo poverenja u crkvu.
Photomontage: е-Novine
PASTIRSKI ŠTAP ZA ODBRANU KEŠA: Dinkić i ostali navodni finansijski policajci stalno pričaju kako svakoga dana usavršavaju mehanizme borbe protiv, kako se Dinkić izrazio, netipičnog kruženja novca, ali se ta borba završavala na stepenicama Patrijaršije. Iza tih vrata su se zajedno sa svojim bogom i svojim parama zaključale vladike i ulaz je za ostale bio zabranjen, sem za Jeremića, Koštunicu i Tadića, i to samo kada su imali želju da nekome celivaju ruku. Pare su se isporučivale vladikama na te ruke, štampane su poštanske markice koje je morao da kupi svako ko hoće da pošalje pismo i taj novac je išao direktno na račun SPC. Tu markicu su morali da lepe, hteli ne hteli, i katolici i muslimani i ateisti, samo se crkvama vraćala imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata… I šta sad ima da se žalimo na vladike, oni smatraju, vera im tako nalaže, da imaju puno pravo da odlučuju i o rađanju i o umiranju, i da li žene imaju pravo na abortus, i da li je neko zaslužio da bude sahranjen unutar groblja ili mora da leži sam, kao pas, izvan grobljanskih zidova. Ako o svemu ovome odlučuju, što je onda čudno ako smatraju da imaju neograničeno pravo da odlučuju o dinarima i evrima koje im daje država. Ali to pravo im je dala država oličena u ministrima vera koji kao ovce trče za vladikama gledajući na koju stranu će pokazati svojim pastirskim štapom.
Kako li je tek kosovskim Srbima koji su, posle poraza 1999. i opšte bežanije u koju su se dali njihovi dojučerašnji lideri, okupili oko crkve, tj. oko vladike Artemija. Sada im je rečeno ono na šta su i oni sumnjali, da su njihovi stubovi srpstva i čuvari kosovskog zaveta lopovi i vucibatine koji se otimaju za pare, mastire i monahinje, jer valja da im neko služi – kuva, pere, čisti cipele i loži vatru kada oni, uz čašu dobrog vina, zapevaju setno: Ječam žela Kosovka devojka…
VOJSKA DIŽE PRIVREDU: I na kraju, nekoliko reči o trećem stubu srpstva – vojsci. Malo-malo pa čujete pohvale, i iz Evrope, o uspešnoj reformi vojske, o profesionalizaciji vojske, ministar vojni Šutanovac ubira aplauze na otvorenoj sceni zbog svoje otvorenosti prema NATO paktu. Neka je sve to i tačno, a nije, iritantna je ta Šutanovčeva samopromocija koja je u poslednje vreme postala bezobalna. Juče je na predavanju na Vojnoj akademiji rekao da vojska podiže privredu. Nije čak ni najveći problem što se on toliko hvali, nego je problem što, bukvalno preko leševa, od vojske pravi instituciju vrednu poštovanja. Šta smo sve čuli poslednjih dana, a da niko nije rekao – stoj. Ministar se ponaša pre svega kao uspešan trgovac oružjem, hvali se velikim ugovorima sklopljenim sa nekim zemljama sa severa Afrike, čitaj Gadafijem, govori o vojnoj industriji kao najuspešnijoj izvoznoj grani. Što je najgore, to je tačno, osim malina, oružje je naš najvažniji izvozni proizvod.
Rat je naša izvozna šansa: Dragan Šutanovac, trgovac
Photo: E-novine
Zbog toga što smatramo da je to izvrsna privredna taktika, u Savetu Evrope i u UN moramo da podržavamo zemlje koje od nas kupuju oružje, a mnogima od njih vladaju razni diktatori i ludaci. Pre neki dan je prolepršala vest da je vlada odlučila da Srbija duplira broj vojnih izaslanika; bilo ih je 19, a sada će ih biti skoro 40. Kako? Zašto? Na osnovu čega su premudri minstar i vlada odredili toliki broj izaslanstava i po kom kriterijumu su birali zemlje u koje će ih slati. Oglasio se izvesni v.d direktora Vojnoobaveštajne službe i rekao – na osnovu analize bezbednosti, sagledavanja pretnji i potrebe za procenom političko-bezbednosnog stanja u pojedinim zemljama. Šta će na primer raditi novi vojni izaslanik u Libiji, procenjivati bezbednosnu situaciju na severu Afrike ili nastaviti da po Africi sklapa poslove sa oružjem. A šta će raditi novi vojni izaslanik u Norveškoj – sagledavati pretnju od ove nama tradicionalno neprijateljske zemlje? Šta će raditi novi Šutanovčev izaslanik u Belgiji, čuvati da se Belgija ne raspadne, a ako se raspadne, da dilujemo malo oružja Flamancima, malo Valoncima… Ne razumem, ali bi bilo dobro da nam neko objasni, zašto pored onih nesrećnih 28 Dinkićevih ekonomskih diplomata sada udvostručujemo vojne diiplomate?
KODEKS U BARUTU: Juče se vojska hvali da je donela Kodeks časti, kojim se utvrđuju opšta moralna načela – prvo načelo je služenje otadžbini Srbiji. To, što bi rekli srpski političari, postoji svuda u svetu, svaka vojska se kune da će služiti svojoj zemlji. Ali mi ovde imamo neke probleme sa tim moralnim načelom, iza njega su se krili i na njega pozivali najveći zlikovci i ubice, od kojih ne malo njih još uvek sedi u vojsci i na uniformi nosi razne šarene epolete. Znam da države i vojske, pa i ova, proizvode i prodaju oružje, da neguju imidž vojske kao čuvara nacije i države, ali mi, kao i sa onim Upitnikom EU s početka ove priče, imamo neke specifičnosti.
Zbog njih je najblaže rečeno neumesno da, na primer, svake godine, šef države napravi vanredno stanje u Beogradu da bi novim mladim oficirima podelio neke sablje. Da bi na to imao pravo, prvo je morao jednom od tih sablji da, kao u stara vremena, ražaluje neke oficire, pukovnike i generale, tako što će im tom sabljiom prvo iseći jednu po jednu epoletu, a onda jedno po jedno dugme na utegnutoj uniformi. I to onim oficirima koji su učestvovali u zločinima, krili Ratka Mladića u Topčideru, koji su odgovorni za sumnjivu smrt vojnika u kasarni u Leskovcu, koji su skrivali dokumenta koja potvrđuju da su namerno žrtvovani radnici RTS-a za vreme bombardovanja 1999, oficiri koji su porodicama stradalih vojnika na Kosovu slali besramne telegrame u kojima ih obaveštavaju da su im deca izvršila samoubistvo...
Nije valjda da me jure: Ratko Mladić u stavu mirno
Photo: EPA/Drago Vejnović
Pa čak i da se desilo, na bilo koji način, to ražalovanje oficira koji su osramotli i svoju vosjku i svoju zemlju, ostale bi neke mirnodopske tragedije na koje moraju da odgovore pre nego što počnu da mi pričaju o kodeksu časti i velikim poslovnim dostignućima vojne industrije.
Ministar Šutanovac kaže da su do skoro radnici u vojnoj industriji štrajkovali glađu jer nisu imali posla, a sada će se pušiti od poslova koje im je on nabacio. Možda će morati da zapošljavaju nove ljude da bi ispunili obaveze iz ugovora. A šta bi sa onih sedmoro ljudi koji su poginuli u eksploziji u fabrici oružja Prvi partizan iz Užica, koja će i sada biti uključena u veliki Šutanovčev posao sa severom Afrike. Posle te tragedije je gradonačelnik Užica rekao da su u fabrici radili ljudi koji nisu obučeni za te opasne poslove. Tvrdio je da je poslovodstvo firme više puta tražilo od države da odobri prijem novih radnika na posao, ali im to nije bilo dozvoljeno. I onda su angažovani ljudi, među njima i jedna devojka koja je poginula u nesreći – preko omladinske zadruge. Tako je u momentu nesreće oružje u fabrici pravilo 650 stalno zaposlenih i 600 radnika po ugovoru, tih iz omladinske zadruge. Ne znam šta je bilo na kraju, ko je i da li je neko odgovarao za smrt tih sedmoro ljudi. Da li će i u realizaciji ovog istorijskog Šutanovčevog ugovora opet barutom baratati omladinci iz omladinskih zadruga.
* Tekst objavljen na sajtu
четвртак, 18. новембар 2010.
Pedofilija u Crkvi
Elektronske Novine
18.11.2010, ČETVRTAK
Pedofilija pod zaštitom srpske države i crkve
Pahomije nedodirljivi
Veličina slova: 
Volim dečake i rado ih se sećam: Vladika Pahomije, decoljub
Kada je telefon zazvonio, otac Goran Arsić, sveštenik iz Vranja, odahnuo je. Na vezi je bio vladika niški Irinej. Vladika, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve, SPC, tražio je od sveštenika Arsića da dođe i svedoči pred komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv episkopa Pahomija, iz Vranja.
Otac Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka, tinejdžera, došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. Srpski mediji su te 2003. godine objavili izjave maloletnika i skandal je uzburkao javnost. Tokom policijske istrage, još nekoliko maloletnih dečaka iznelo je slične optužbe protiv episkopa. Danas, nekoliko godina posle tog razgovora, otac Arsić se seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.
"Hvala, vladiko. Ovaj poziv čekam već mesecima", seća se otac Arsić kako je pun nade odgovorio sadašnjem patrijarhu. Ali, ako je i pomislio da je crkva ozbiljna u nameri da preispita navode o zlostavljanju dece, čekalo ga je veliko razočaranje. Kada je, s dvojicom đakona i jednim od dečaka koji je optužio Pahomija, došao na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, Arsić je ubrzo shvatio da su tamo pozvani kako bi im se održala lekcija, a ne da kažu svoju stranu priče. Vladika Irinej je bio ljut jer je otac Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost. "Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama", seća se otac Arsić ovog sastanka. "Tada mi je bilo jasno da svi u crkvi znaju [za seksualno zlostavljanje dece], ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa."
Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti. Prema Arsićevim rečima, pored sadašnjeg patrijarha, druga dva člana komisije bili su episkop Grigorije iz Trebinja, u Bosni i Hercegovini, i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije na Kosovu.
Otac Arsić kaže da je crkvena komisija formirana početkom 2003. kako bi ispitala optužbe protiv episkopa Pahomija, koji je bio tada, a i danas je, vladika eparhije vranjske. U avgustu ove godine je poslat pismeni zahtev informativnoj službi SPC da omogući intervju sa patrijarhom Irinejem, sa namerom da se rasvetle okolnosti rada komisije i da se javnosti predoče njeni nalazi. Zahtev iste sadržine poslat je i episkopu Grigoriju. Do momenta objavljivanja ovog teksta, i pored nekoliko telefonskih podsećanja, crkveni zvaničnici nisu odgovorili.
Uporno ćutanje crkve o seksualnom zlostavljanju maloletnika, kao i način na koji su suđenja protiv sveštenika SPC vođena, ostavio je snažan utisak na umešanu decu, pravne stručnjake i eksperte za zaštitu dece. Oni veruju da su se moćne političke elite i pravosudni organi udružili sa sveštenstvom u potpunom prikrivanju skandala.
Optužnica za seksualno zlostavljanje podignuta je protiv episkopa Pahomija 2003. godine i on je pozvan da se pojavi u Vranju na suđenju zatvorenom za javnost. Optužnica je podignuta u ime četvorice tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 13 godina. Četiri godine kasnije, nakon dugotrajnog procesa, prebacivanja predmeta iz vranjskog u niški Opštinski sud, episkop Pahomije proglašen je nevinim. Presudu je potvrdio drugostepeni sud - Okružni sud u Nišu. Iako je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2007. presudio da je odlukama prethodnih sudskih instanci povređen zakon, episkopu Pahomiju nije moglo ponovo da se sudi - odluka Vrhovnog suda, po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je na štetu optuženog.
Moleban za Kosovo: Pahomije (prvi sleva) i drugari
Drugi slučaj pedofilije u SPC, vezan za oca Ilariona, tadašnjeg igumana manastira Hopovo, u Vojvodini, takođe se završio bez konačnog odgovora. Zbog odugovlačenja u sudu, optužbe su zastarele jer u Srbiji čitav proces za seksualno zlostavljanje dece, uključujući suđenje i presudu, mora da se završi u roku od šest godina od momenta kada je navodno krivično delo učinjeno. Dok sedi u bašti iznajmljene kuće u Irigu, u Sremu, i ispija pivo s prijateljima, Ilarion kaže da ga je crkva primorala da ode u penziju. I danas tvrdi da je nevin. Prijatelji mu se i dalje obraćaju sa "oče". Pojedini stručnjaci za zaštitu dece kažu da su prijavljivali i druge slučajeve crkvene pedofilije, koji nikada nisu objavljeni jer ih, kako tvrde, policija nije istražila.
Slučaj "Pahomije"
Oktobra 2002, trinaestogodišnji dečak ušao je u policijsku stanicu u Vranju, zajedno s majkom i bakom, da prijavi kako ga je episkop Pahomije seksualno zlostavljao. Tako je počeo "slučaj Pahomije". Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak, identifikovan kao M.K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa. Sveti Ignjatije je slava episkopa Pahomija. Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo.
M.K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M.K. bio najmlađi. Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M.K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.
Prema principu In dubio pro reo, ukoliko sudija, u ovom slučaju Katarina Ranđelović, ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog. Episkop Pahomije je bio oslobođen. "Princip In dubio pro reo u Srbiji se koristi vrlo retko", kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom univerzitetu Union. "Sudija mora imati vrlo ozbiljne razloge da donese takvu odluku."
Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić. Osam godina kasnije, porodica M.K. tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i još uvek živi u Vranju. Njegov advokat, Aleksandar Stojković, kaže da mladić ne može normalno da funkcioniše bez stalnog psihijatrijskog nadzora, te da teško komunicira sa strancima. M.K. u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.
Nijedan od preostale trojice dečaka, koji su u to vreme bili učenici Bogoslovije, nije želeo da se priseća, niti da komentariše slučaj. Dvojica su završila bogoslovske fakultete u Grčkoj, gde i danas žive i rade kao sveštenici, dok je treći potpuno napustio crkvu i živi u Vranju. "Ne želim ponovo da prolazim kroz tu golgotu", kaže jedan od sveštenika, koji sada živi u Grčkoj.
Žrtvama niko ne veruje: Dušica Popadić
"Njihove priče gotovo su identične onima koje smo čuli u 'slučaju Pahomije'", kaže Dušica Popadić, iz ovog centra. Ona ne želi da otkrije imena prijavljenih sveštenika. Prema njenim rečima, čini se da je čitava procedura u tim slučajevima potvrdila tvrdnje koje zlostavljači često koriste kako bi ućutkali svoje žrtve - da im niko neće verovati ukoliko nekome kažu da su seksualno zlostavljani.
Politički pritisak
Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kakо bi ga zadržali na slobodi. I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada nacionalistički orijentisane vlade Demokratske stranke Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice. Njegova vlada negovala je bliske odnose s crkvom.
Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj. Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.
"Dan pre završnog pretresa [u slučaju Pahomije], na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda [u Nišu] Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović", tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao "sudija".
Nemam pojma ko je Pahomije: Zoran Stojković (desno) u društvu Ljubiše Beare
Iako Stojković odbija da potvrdi ili negira da li je bio u poseti Nišu dan pre oslobađanja Pahomija, prema saopštenju još uvek dostupnom na sajtu tamošnjeg univerziteta, bivši ministar pravde zaista jeste bio tog dana u Nišu. Prema saopštenju na sajtu Univerziteta u Nišu, Stojković je prisustvovao predstavljanju knjige na Niškom univerzitetu 5. marta 2007, dan pre oslobađanja Pahomija. Knjigu, Sporazum o priznanju krivice, napisao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda i predsedavajući drugostepenog veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu. Do danas, međutim, nije jasno da li su događaji pred oslobađanje imali bilo kakvog uticaja na ishod suđenja.
Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, pita se zašto niko nije istražio da li je bilo političkog uticaja na ovaj proces. "Ako je i bilo uticaja, suština je da se raspravi zašto mu je sudija podlegao. Međutim, niko ne pita ko je izvršio uticaj. Oni koji su ga izvršili izvlače se od odgovornosti", kaže Hadžiomerović.
Slučaj Ilarion
Dvojica očeva iz Sremskih Karlovaca dovela su 4. jula 2001. godine bradatog čoveka u kasnim pedesetim godinama, kog su znali samo kao "Jovu", u tamošnju policijsku stanicu. Jedan od njih, Z.T, čije puno ime je zaštićeno zbog eventualnih posledica po maloletnike, kaže da su im komšije rekle da Jova "kupuje našoj deci sladoled i daje im novac da mu masturbiraju" u urušenoj zgradi u parku. "Otišli smo sa sinovima u park, seli i čekali da se pojavi. Kada su ga deca videla, došla su do nas i onda smo ga uhvatili", kaže. Ispostavilo se da je Jova otac Ilarion, tada 59-godišnji iguman manastira Hopovo, u Vojvodini, koji danas tvrdi da su ga muškarci, pre nego što će ga odvesti u policiju, istukli bez ikakvog razloga, zbog čega je na kraju ostao bez jednog bubrega. Z.T. i njegov komšija negiraju ovu optužbu.
Mesto zločina: Manastir Hopovo, Ilarionova druga kuća
Beogradska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja sarađuje i sa Koalicijom za sekularizaciju Srbije, kaže da je prema suđenjima episkopu Pahomiju i ocu Ilarionu očigledno da su ovi imali prijatelje na visokim položajima. "I Pahomije i Ilarion tretirani su kao privilegovani", kaže. "Obični ljudi ne bi bili tretirani na takav način. To je još jasnije u Ilarionovom slučaju, zato što je najviši sud u zemlji dozvolio da slučaj zastari.Zastarevanje slučaja je moguće u našem sudskom sistemu, ali to se uglavnom dešava u manjim slučajevima i, naravno, kada su optuženi privilegovani."
Skandal u Irskoj
Postoje sličnosti između privilegovanog položaja pravoslavne crkve u Srbiji sa položajem katoličke crkve u Republici Irskoj pre dvadeset godina. Tamo je katolička crkva, nakon što su Britanci otišli 1922. godine, dobila ogroman uticaj na javni život. "Katolička crkva definisala je irski nacionalni identitet", kaže Džon Kuni, dablinski novinar i komentator religijske i političke situacije u Republici Irskoj.
Decenijama su tamošnje državne institucije izbegavale da reaguju na brojne optužbe protiv sveštenika koji su seksualno zlostavljali decu. "Ljudi su pokušavali da pričaju, naročito o institucionalnom zlostavljanju, ali bi njihovi životi bili sistematski uništavani, terani su u emigraciju", kaže Maev Luis, direktorka One in Four, organizacije koja se bori protiv zlostavljanja dece.
Uticaj katoličke crkve i dalje je vrlo snažan. Ali, od devedesetih godina na ovamo, brojni pedofilski skandali u sveštenstvu postali su javni, što je nateralo vlasti da reaguju. Vlada i nekoliko eparhija do sada su objavile više izveštaja o seksualnom zlostavljanju dece.
Jedan od zlostavljanih dečaka koji je pomogao da stvar izađe na videlo je Endru Maden. Danas ima 45 godina i živi u Dablinu, ali kaže da je do pre petnaest godina bio u potpunom rasulu. "Opijao sam se do besvesti", priseća se dok sipa čaj u jednom dablinskom kafiću. "Bio sam u rasulu jer sam [pre zlostavljanja] veći deo života proveo u crkvi. Želeo sam da postanem sveštenik."
Žrtva zlostavljanja: Endru Maden
Napisao je i knjigu, Oltarski pomoćnik: Priča o životu nakon zlostavljanja. "Osnovna svrha knjige je da pokaže kako žrtve mogu da preuzmu kontrolu", kaže Maden. "Čim sam tužio Pejna, crkva je morala da reaguje. Od tada je kontrola bila u mojim rukama."
Nove optužbe o zlostavljanju još uvek se pojavljuju širom Republike Irske. Vlada je nedavno pokrenula istragu o navodima za seksualno zlostavljanje u eparhiji u Klojnu. Nedugo potom, tamošnji biskup Džon Magi podneo je ostavku. "Da li je crkva naučila nešto iz ovog iskustva", pita se Maev Luis iz One in Four. "Na površini se čini da su uspostavili dobre procedure. Ipak, da li su zaista prihvatili odgovornost za ono što se desilo? Nisam sigurna."
U međuvremenu, od suđenja ocu Ilarionu i episkopu Pahomiju, vlast u Srbiji se promenila. Rukovođenje državom je od nacionalističke Demokratske stranke Srbije preuzela centristička i proevropska Demokratska stranka, koju vodi predsednik Srbije Boris Tadić. Međutim, crkva, čiji je uticaj u Srbiji ubrzano rastao od pada komunizma i, naročito, od ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i dalje je zadržala svoj privilegovani položaj. Tako se danas predsednik Tadić veoma oslanja na crkvu u tekućoj borbi da se Kosovo zadrži u okviru Srbije.
Nijedan od osmoro sudija koji su najviše bili uključeni u suđenja Ilarionu i Pahomiju nije reizabran u reformi pravosuđa koja je usledila i još je u toku. Sada već bivše sudije kažu da nisu dobile nikakvo obrazloženje zbog čega nisu izabrane. Od pet sudija koji su kontaktirani povodom ovog slučaja, četvoro misli da nisu reizabrani zbog slučaja Pahomije. Samo je Katarina Ranđelović bila spremna da javno nagađa razlog. "Mogu samo da pretpostavim da nisam reizabrana zbog moje odluke u Pahomijevom suđenju."
Oslobađamo ljude u crnom: Sud u Nišu
Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima. Danas se priseća tih razgovora. "Neki od njih su mi rekli: 'Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom... ' Ja sam ih pitao: 'Ali biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?' Jedan od episkopa mi je odgovorio: 'Zavisi od novog patrijarha.' A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi."
*Ovaj tekst je rezultat programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN.
уторак, 16. новембар 2010.
AleXandar Lambros - otvoreno pismo
Objavljeno u elektronskom izdanju KONTRA-PUNKT, Oktobar
17, 2010 - 09:14 PM NT -
AleXandar Lambros: Otvoreno pismo
Amfilohiju Radoviću
Oduzmi seks
ljudima. Načini ga zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Nateraj ga da
se preobrazi u potisnuti sadizam. Potom daj ljudima žrtvenog jarca da ga mrze.
Pusti ih da povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam
je star vekovima. Tirani su ga koristili vekovima pre no što je reč
"psihologija" uopšte bila izmišljena. I, deluje.
Gospodine Radoviću,
Započinjem ovo obraćanje Vama bez
onog konvecionalnog „poštovani" kojim se obraćamo neznancima iz obzira
učtivosti i uljudnosti, iz dva razloga - najpre, na osnovu Vaših javnih nastupa
i delovanja stekao sam predstavu o Vama na osnovu koje sa sigurnošću znam da mi
je potpuno neprihvatljivo da Vam izrazim bilo kakvu vrstu poštovanja ma i u
najkonvencionalnijoj mogućoj formi. Drugo, običaj da se ljudima koji puste
bradu, ogrnu se u mantije i na glave stave živopisne šešire i propovedaju
sumanute priče, po automatizmu ukazuje (straho)poštovanje, držim za nedostatak
obrazovanja i mentalnu nezrelost. Budući sam se kao ličnost formirao u
tradicijama sekularnog humanizma ne nalazim za shodno da se u ovim stvarima
pretvaram ma i iz razloga društvenih konvencija.
Takođe, ne gajim nikakvih iluzija
glede odjeka ovog mog obraćanja u Vašem umu i srcu i pitanje zbog čega Vam se,
onda, ipak obraćam, bilo bi savršeno na mestu. Jasno mi je kao dan da ste vi
čovek koji pati od poremećaja koji se u nauci naziva teomanija, te da je sa
osobama koje pate od ovog neveselog sindroma pokušaj bilo kakve argumentovane
rasprave savršeno besmislen. Neko je lepo rekao da kad bi se sa vernicima mogla
voditi argumentovana rasprava onda ne bi ni bilo vernika. Mislim da ste jedan
opasan čovek sa sumanutim idejama i stavovima od kojih se većina može
okarakterisati kao fašistički a, na nesreću, u položaju ste ne samo da ih
neometano, već i svesrdno medijski potpomognuti, širite. Moje nade, dakle,
kreću se u pravcu toga da bi neko trezveniji iz Vašeg okruženja, mogao da se
zamisli i pokuša da preduzme nešto makar i iz bojazni da biste mogli naneti
štetu interesima organizaciji kojoj pripadate. Osim toga, moj lični osećaj je,
a u svetlu nedavnih događaja u zemlji, da su stvari otišle dotle da je
komformističko ćutanje u tradicijama popuštanja pametnijeg, više nedopustivo.
Mora se progovoriti. I to otvoreno i bez uvijanja. Nadam se, takođe, da u tome
moj postupak neće ostati usamljen.
Gospodine Radoviću, proteklih nedelja
javnost je nebrojeno puta bila u prilici da Vas čuje kako se sa žarom
starozavetnih proroka pozivate na priču o Sodomi i Gomori i zlosutno
predskazujete skoro obrušavanje božijeg gneva i ognja na srpsku prestonicu, s
sve to povodom najavljene šetnje jedne grupe građana njenim ulicama. Vi
savršeno dobro znate da je publika kojoj se obraćate mahom neobrazovana i
priprosta i, što je posebno fascinantno, budući je reč o vernicima, potpuno
neobaveštena o tome šta sve u knjizi po kojoj bi Vi, a i oni, da uređujete
jednu sekularnu evropsku državu 21. veka, piše. „Blago siromašnima duhom"
je, u tom smislu, postulat koji svoje puno opravdanje dobija u bezočnom, i
usuđujem se reći, zločinački sračunatom manipulisanju neukom masom. Dozvolite
da se na trenutak osvrnem na priču o Sodomi i Gomori, toliko dragoj Vašem srcu
koje se na jedan bezmalo adolescentski način uzbuđuje ovom vrstom horor
pričica.
Priča kaže, a Vi ispravite ako
grešim, da je bog, kada je odlučio da Sodomu i Gomoru uništi zbog iskvarenosti
njenih stanovnika, rešio da poštedi Lota i njegovu porodicu zbog njegove
pravednosti. Stoga u Sodomu posla dva anđela muškog pola da upozori Lota da
napusti grad pre nego se na njega obruši paklena vatra. Lot je anđele dočekao
gostoljubivo ali se pred njegovim vratima ubrzo okupiše muški stanovnici grada
zahtevajući od njega da im preda goste kako bi nad njima izvršili, nije teško
pretpostaviti, sodomiju. Lot odbija. Častan postupak, nema spora. Međutim,
suočen sa upornom i raspaljenom masom on im se obraća sledećim rečima -
„Nemojte, braćo, činiti zla. Evo imam dvije kćeri, koje još ne poznaše čoveka;
njih ću vam izvesti, pa činite s njima što vam je volja; samo ne dirajte u one
ljude jer su zato ušli pod moj krov" (Knjiga postanja 19: 7 - 8).
Izraz „ne poznaše čoveka" je
eufemizam za „nevine su". Dakle, Lot svoje nevine kćeri nudi na silovanje
rulji. Ja sam, gospodine Radoviću, siguran da Vi u petnaestovekovnoj tradiciji
crkve imate već neko simbolično i alegorično tumačenje ovog postupka, ali je on
za moj racionalan um jednostavno jeziv. On govori o položaju žena u jednoj
kulturi definisanoj religijom a koji je i Vašu crkvu, bezmalo dve hiljade
godina kasnije naveо da u svom „Priručniku za pravoslavne devojčice" stavi
ovakve stvari - „Svrha postojanja pravoslavne devojčice je udovoljavanje i
dobročinjenje ocu i bratu do trenutka dok se ne uda" ili „Kada devojčice
dobiju prvu menstruaciju, treba da ćute i da nikome ne govore o tome, jer ih
krvarenjem Bog kažnjava što su žene."
No, da se navratim na priču o Sodomi
i Gomori. Lot sa porodicom beži iz grada. Spašavaju se svi sem njegove žene
koja se osvrnula da baci pogled na Sodomu u plamenu zbog čega biva kažnjena
pretvaranjem u stub soli. Lot se s ćerkama sklanja u jednu planinsku pećinu gde
ga one opijaju i u dve noći obe spavaju sa njim (i pri tom ostaju trudne).
Gospodine Radoviću, Vama je ova priča
model nekakve moralnosti? Vi ste vrlo svesno izvukli deo koji će Vam poslužiti
za zastrašivanje masa, a prećutali onaj koji bi kod mislećeg sveta mogao da
pokrene neka sasvim logična pitanja. Biblija, koja je Vama i Vašim sledbenicima
referentna za život čoveka 21. veka, prepuna je ovakvih besmislenosti i grozota
iz kojih teolozi poput Vas po sopstvenom nahođenju izvlače delove koji će
poslužiti svrsi i nečasnim ciljevima.
Ako su biblijske priče, poput ove,
izvor moralnosti, a iz njih birate „manje problematične" delove a
odbacujete one za koje znate da bi mogli biti neprihvatljivi čak i Vašoj neukoj
pastvi, to samo znači da ljudi, verujući ili ne, imaju nezavisan kriterijum za
procenu moralnosti koji nema nikakve veze s religioznim spisima. Takođe, ako se
za bilo koji deo tih, takozvanih svetih spisa, ispostavi da su neistiniti i da
bi crkva po njihovim pojedinim delovima morala da menja stav (zdravo za gotovo
uzimam pretpostavku da znate da se Zemlja okreće oko Sunca a ne obrnuto, te da
nije nastala za šest dana), onda čitava priča o Bibliji kao reči božijoj
jednostavno pada u vodu. Odustajanje od doslovnog tumačenja Biblije istovremeno
bi značilo i krah hrišćanstva, jer je temelj hrišćanstva Biblija - prosto, ona
se ne moze reformisati. Ako biblijska tvrđenja ne shvatate doslovno, onda niste
hrišćanin. Kada odstupite od makar jedne jedine rečenice u Starom zavetu,
možete monoteisticke religije proglasiti mrtvima.
Kako ne očekujem da analitičan
pristup toj zbirci mitoloških pričica iz kojih ovih dana s Mojsijevim gnevom
vadite citate, utiče na promenu bilo čijeg stava iz gorepomenutog razloga, neću
se dalje upuštati u to. Ali, dozvolite mi da se osvrnem na mefistofelsku
perfidnost s kojom ovih dana u svojoj crnoj mantiji i sa episkopskom palicom
apokaliptički jezdite srpskim nebom.
Biznis kojim se bavite, gospodine
Radoviću, najstariji je biznis na svetu. Kao i svaki start-up, hrišćanstvo je
uspelo zahvaljujuci sinergiji dve fenomalne ideje (i, naravno, upornosti
osnivača.) Prva ideja je institucijalizovanje krivice, tj. greha. Pre
hrišćanstva krivica se takoreći amaterski koristila u organizovanoj propagandi.
Utemeljivači hrišćanstva su shvatili pun značaj i moć eksploatacije krivice, i
ugradili krivicu kao osnovnu arhitekturu u svoj statut ili manifesto ili biznis
plan ako hoćete. Svi su od početka krivi, i treba da božijem predstavništvu -
crkvi - dokažu suprotno, a proces dokazivanja je osnovni izvor prihoda.
Druga fenomenalna ideja je
eksploatacija seksualnog nagona - jednog od najjačih koga vrsta poseduje - i
ugradnja istog u gore navedeni mehanizam krivice. Imaš seksualni život - kriv
si. Ova sinergija se pokazala brilijantnim potezom i omogućila je biznisu
uspešno poslovanje od skoro dva milenijuma.
Ili, rečima Hajlana Roberta (iz
njegove knjige „Buduća istorija") - „Oduzmi seks ljudima. Načini ga
zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Nateraj ga da se preobrazi u
potisnuti sadizam. Potom daj ljudima žrtvenog jarca da ga mrze. Pusti ih da
povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam je star
vekovima. Tirani su ga koristili vekovima pre no što je reč
"psihologija" uopšte bila izmišljena. I, deluje."
Stvar je do te mere jednostavna. A
kako bi što manje sveta shvatilo o čemu se zapravo radi, agresivno ste se
izlaktali u škole, kako bi, po jezuitskom receptu, osigurali indoktrinaciju
dečijih umova na vreme.
Gospodine Radoviću, gejevi su
poslednji žrtveni jarac neophodan za funkcionisanje Vašeg biznisa. U Starom
zavetu osuđuje se na stotine stvari kao što je nagost (bog će se šokirati!),
seksualni odnos u toku sedam dana trajanja menstrualnog ciklusa (kažnjivo
smrću), dodirivanje menstrualne krvi (od toga postajete nečisti), mlade koje
nisu nevine (kamenovanje na smrt), preljuba (kamenovanje na smrt), šišanje
kose, jedenje školjki itd ... Svi ovi "zakoni" danas se ignorišu.
Suprotno tome poligamija se ne osuđuje. U to vreme bila je uobičajena pojava.
Danas je pak, nezakonita. Pavle (čuveni mizogonist) preporučuje da se uopšte ne
ženite!
Stari zavet smatra da su žene
jednostavno deo privatne imovine kojom se trguje u društvu kojem dominiraju
muškarci. Stari zavet odobrava ropstvo, uključujući i žensko seksualno ropstvo.
Smatra da je Zemlja ravna, da se nalazi u središtu univerzuma i da Sunce kruži
oko nje. Nekoliko njenih pisaca ohrabruje vernike da ubijaju nevernike. Sve ove
strašne stvari danas su jednostavno prenebegnute. Kako onda to da
homosekualnost nije izmakla ovim prevaziđenim "zakonima"?
Evo kako. Hrišćani su proširili laž
da su izmislili moralnost, etiku, dobrotu, dobročinstvo itd. i prodaju se za
"Hristove vojnike koji se bore protiv greha". Moderno društvo
odlučilo je da su stari gresi jednostavno deo ljudske prirode i odbacuje da se
zbog toga stidi. Samo jedna grupa, homoseksualci, koja čini značajan procenat
populacije, nije uspela da zbaci teret ludila Starog zaveta. Kako bi pokazali
da svet spašavaju od zla, hrišćani su se uhvatili svog poslednjeg žrtvenog
jarca - homoseksualaca - i osuđuju ih, uznemiravaju, ponižavaju i podstiču
mržnju prema njima kako bi dokazali da vrše "božju volju". To je
bolesno i okrutno.
Danas bi Vas bez problema ismejali
kada biste, primera radi, opemenuli gospođu Aleksandru Janković, jednog od
najvatrenijih apologeta Vaših ideja u srpskom medijskom prostoru, da glavu
pokrije maramom, ne farba kosu, produži suknju, ne prekrštava noge i ne šminka
se. Međutim, još uvek bez problema deo stanovnika ove zemlje možete nazivati
„smradom sodomskim". Jedini smrad koji se širi ulicama napaćene srpske
prestonice, zapravo je smrad dima lomače koju potpaljujete svojom mržnjom.
Izgleda niste baš toliko gadljivi na zapadne vrednosti - Vaša pojava bi,
nekoliko vekova ranije, bila srdačno prihvaćena od strane Vaših zapadnih
kolega. Sami ste se lepo zapitali - zbog čega demonstracija slobode, kakva je
10. oktobra pokušana na prestoničkim ulicama, u islamskim zemljama nije moguća?
U Iranu ljude protiv kojih ovih dana tako vatreno besedite, šalju na vešala,
šta im rade talibani i u Saudijskoj Arabiji, ne usuđujem se ni da zamislim. Vi,
pak, ove žalosne teokratije vidite kao uzorite za Srbiju. U toj pravoslavnoj
džamahiriji, u kakvu biste Srbiju u svojim suludim fantazmima želeli da
pretvorite, sebe zasigurno vidite kao pravoslavnog ajatolaha. Siguran sam da
nisam prvi koji će Vam reći da je fizička sličnost zapanjujuća.
U više navrata ste učesnike i
organizatore Povorke ponosa nazvali i promoterima kulture smrti. Moram da
priznam da je to jedna od najbizarnijih stvari koje sam imao prilike u životu
da čujem, budući je redovan deo Vaših rituala celivanje delova tela mrtvih ljudi
a temelj dogme tvrdnja da je ovaj zemaljski, prolazni život, zapravo samo
priprema za onaj večni, posle smrti. Gašenje života, čula, radosti, erosa i
slavljenje mazohizma i morbidna opsednutost umiranjem temelj je Vašeg biznisa.
Gospodine Radoviću, dozvolite da ima ljudi koji bi u skladu sa svojim
deiluzionim poimanjem sveta i stvarnosti želeli da se malo provesele za svojih
zemaljskih dana. Ono što sam ja video onog dana na ulicama Beograda, bila je
grupica ljudi naoružana bedževima i zastavama veselih boja s jedne, i horde
kapuljaša sa kamenicama i metalnim šipkama koja razulareno ruši i pali, sa
druge strane. Da me je kao neupućenog posmatrača neko upitao da identifikujem
koja je od ove dve strane promoter kulture smrti, šta mislite kakav bi moj
odgovor bio?
Nijedna ljubav nije jalova, gospodine
Radoviću. Ni između psa i čoveka a kamoli između dva ljudska bića. U njenoj
prirodi je da oplemenjuje, širi dobrotu i lepotu. A što se tiče onog citata o
„drvetu koje ploda ne rađa, te se seče i u oganj baca", a od koga me svaki
put strese jeza, nije li vrhunski cinizam da to kažete Vi, kao predstavnik
organizacije koja je vekove provela po ćelijama ne radeći ništa uz tajno
upražnjavanje grehova koje je javno osuđivala? Vi od jalovosti živite, i to
više nego udobno, al Vam to ne smeta da za druge potpaljujete plamen.
Bilo bi dobro da se Vaše licemerstvo
završava na ovome. Ali, ovo je tek vrh ledenog brega, i to je ono što mi smeta
više nego išta. Želite da budete moralni sudija u ime čitavog društva a ogrezli
ste u hipokriziju do mere u kojoj je više i ne razaznajete.
Najpre ste licemerno pozvali na
nenasilje a onda nasilnike branili argumentom da su bili izazvani da nasilje
vrše (od strane nenasilnih šetača?!). To je argument ove jačine - žena koju su
silovali zapravo je tražila da je siluju (inače bi nosila suknju do čukljeva).
Sasvim odgovara Vašem mentalnom sklopu. Niste se lično latili kamenice, ali ste
onima koje su onog dana letele kao kiša meteora, dali zamah svojim govorima
punim mržnje i netrpeljivosti. Jeste li Vi to bez greha gospodine Radoviću, kad
se tako olako za kamen laćate, metaforički da se izrazim?
Sem što se laćate kamena a niste bez
greha, vidite i truna u oku brata svojega a debla u svom ne. Nemojte mi reći da
posete mišićavih stripera dvoru vladike zvorničko-tuzlanskog nemaju nikakve
veze sa sodomijskim grehom? Jer, ako dolaze po duhovnu okrepu, vrlo su čudno
obučeni, a ne vidim što bi se slikali kraj vitrina s vladikinim nakitom?
Očekivao bi čovek da vidi vladiku bez jednog oka jer ga prizor mišičavog
stripera na njegovoj sofi zacelo morao sablazniti a Isus vrlo jasno kaže šta u
tom slučaju valja uraditi da se ne izgubi carstvo nebesko (Matej 5:27-30).
Temeljno prećutkivanog Pahomija postalo je deplasirano i pominjati.
Dalje, ne samo da ne rasprodajete
svoju imovinu i delite je siromašnima onako kako vam to Isus izričito kaže
(Matej 6:19, 6:24, 13:24, 19: 21-23; Luka 12:33, 14:33) već se najbolji vozni
park u zemlji može videti ispred Patrijaršije u danima zasedanja Sinoda, a SPC
i njeni popovi postaju sinonim za grabež i nezajažljivost.
A i u tradicijama crkve strogo vodite
računa na koga ćete se obrušiti. Tako da Vašoj kritici redovno izmiču srpski
monopolisti za koje nije teško zaključiti koliki im je udeo u širenju bele
kuge, kao i krimogene strukture u mitropoliji na čijem ste čelu. Standard i cene
te Evrope koja Vam je toliko gadna, nedostižan je san za većinu Vaših vernika.
Ali, kad je Konstantin Veliki, čovek koji je Vašu religiju legalizovao, mogao
da ubije sina i ženu i bude proglašen za svetitelja, računam da je malo kritike
usmerene na račun centara moći previše za očekivati.
Gospodine Radoviću,
Znam dela Vaša, i gde živite, gde je
presto sotonin ... (Otkrovenje Jovanovo)
Александар Радосављевић - Ламброс
Read more: http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57242#ixzz15TypmFEo
среда, 10. новембар 2010.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)